Ako želiš nekoga da upoznaš, da mu pomogneš, moraš njegove probleme sagledati njegovim očima i razumeti ugao iz kojeg gleda na stvari. Istovremeno, tada će i on sam bolje uvidjati načine na koje sebi može da pomogne. Tom idejom vodili su se autori projekta „Oko ulice“ koji je ovog proleća započela Asocijacija fotografskih autora (AFA) u partnerstvu sa Centrom za integraciju mladih.

Polaznici radionica, mladi Romi koji se okupljaju u beogradskom Svratištu, prošli su obuku za fotografisanje mobilnim telefonima koji su u ovu svrhu poslužili kao fotoaparati. Uz pomoć autora projekta Željka Šafara i Dragana Kujundžića, savladali su osnove baratanja ovim spravama i krenuli na beogradske ulice da u fotografije pretoče ono što je njihov doživljaj grada u kojem odrastaju.

Važno je naučiti: Veliki broj korisnika Svratišta, rado se uključuje u sve programe i projekte koji im se ponude. Posebno su aktivni tinejdžeri od kojih mnogi dolaze godinama i tokom vremena su mnogo toga naučili. „Uvek se uključim. Da vidim o čemu se radi, da li mi se to svidja. Zašto da ne uradim nešto za sebe, ako ovde to već mogu?“, kaže Emir koji je zajedno sa ostalim svojim drugarima prošao obuku kroz radionice fotografije. „Uvek je bitno da probaš, da naučiš. Posebno ako je zanimljivo, kao što je nama bilo. Ideš po gradu i slikaš sve što vidiš i što ti se svidja ili ne svidja“.

„Opšta tema je bila Beograd“, kaže Dragan Kujundžić koji je zajedno sa mladima iz Svratišta išao na snimanja.  „Namerno nismo hteli da dajemo neku odredjeniju temu. Uzdali smo se u njihovu maštu i činjenicu da su ulice grada ono što najbolje poznaju. Želeli smo da nam fotografijama dočaraju grad kako ga oni vide. Da se uključe i ukažu na svoje probleme, ali i da ih uz pomoć toga rešavaju. I nismo pogrešili. Jedino usmeravanje koje su od nas dobili, bilo je u tome što smo ih mi vodili u odredjene delove grada, a sve ostalo je bilo na njima“, objašnjava on.

I naravno, kako se i očekivalo, bili su sjajni, čak su, kako kaže Dragan i premašili očekivanja.

„Bilo mi je mnogo lepo što mogu da slikam ljude sakriven iza neke ograde na primer. Mislim nisam se ja krio, nego me oni nisu videli, radili su neki svoj posao“, priča Mirko, jedan od polaznika radionice. „Mogu tako sa fotoaparatom da ispričam celu jednu priču o njima. Onda sve te zgrade, zalazak sunca na Kalemegdanu, sve ono što je Beograd kakvim ga mi vidimo.“

Na pitanje u kojem Beogradu je lepše, u onom koji vidi kroz objektiv, ili onaj u kojem se sam nadje ispred nečijeg objektiva, Mirko nakon cele jedne sekunde razmišljanja kaže: „Oba su isto lepa. Možda ću ja kad nekog slikam i tako pokažem njegovu priču, na taj način moći da mu pomognem, kao što sad i meni ljudi žele da pomognu, jer sam ja bio na nekim fotografijama zato što sam dete ulice. A opet ima puno drugih, mnogo lepih stvari u ovom gradu, koje nekad ne primetimo golim okom, ali kamera to zabeleži. Zato mi se fotografisanje mnogo dopada“.

Oprema bi dobro došla: Opremu za realizaciju radionica u okviru projekta „Oko ulice“ obezbedili su Telekom Srbija i Comtrade. Radi se o mobilnim telefonima čije tehničke karakteristike kamera zadovoljavaju kriterijum da se mogu smatrati dobrim za šampanje. Pored telefona, korišćen je i jedan digitalni aparat, ali i jedna go-pro kamera koju koriste ekstremni sportisti, a koja može da posluži i kao aparat. Sve u svemu, priručnom opremom, deca su napravila odlične fotografije, ali i video zapise. „Bilo bi dobro kada bismo uspeli u sledećem ciklusu da im obezbedimo digitalne aparate, koji bi ostali na korišćenje i dalji rad, onim najtalentovanijim medju njima“, kaže Dragan Kujundžić.

Ali nije samo savladjivanje tehnike fotografisanja i pretakanje sopstvenih ideja i života u fotografije, jedina namena ovog projakta. Svima je važno, a najviše deci i mladima da imaju priliku da njihov rad bude primećen i vrednovan, tako da su fotografije koje su napravili tokom dvomesečnog fotografisanja, našle svoje mesto na čak tri izložbe.

U Domu Omladine, u Rex-u i tokom trajanja Mikser festivala. Izložbe su bile prodajnog karaktera tako da je svaka fotografija mogla da se kupi, a prihod od njih namenjen je osnivanju Fonda za osposobljavanje i razvijanje talenata mladih koji posećuju Svratište.

Do sada je od prodaje kompanijama i pojedincima, prikupljen deo novca za školovanje planiranih petoro mladih, ali se prodaja nastavlja, tako da se svi nadaju da će prodajom što većeg broja fotografija, više njih moći da nastavi školovanje ili se usavrši u nekoj od veština i zanata od kojih će moći u perspektivi da se izdržava.

„Stalno sam na ulici i voleo bih da imam svoj fotoaparat. Pravi“, nastavlja Mirko svoja maštanja. „Siguran sam da bih mogao mnogo toga da zabeležim, da snimim. Ono što zaradim od prodaje novina, štedim, jer bih voleo prvo da završim školu, a onda da upišem i pravi kurs za fotografe. Da imam svoj aparat i da se time bavim“.

I realizatori radionica su primetili Mirkov talenat, pa Dragan Kujundžić kaže da će oni kao asocijacija pokušati da nešto učine i obezbede Mirku dalje usavršavanje, jer je zaista pokazao prilično veliki talenat i osećaj za fotografiju, a uz to i veliku želju da uči i da se fotografijom bavi.

Zbog velikog interesovanja koje su pokazali ovi mladi ljudi, ubrzano se radi na obezbedjivanju sredstava za drugi ciklus projekta „Oko Ulice“, ali i kako ističu u Svratištu, na tome da se pokrene inicijativa za obnavljanje pomalo zaboravljenog: šegrtovanja.

„Deca su sa jako velikim entuzijazmom radila na ovom projektu, i mi bismo želeli da ih taj entuzijazam ne napusti, već da pokušamo nekako da im obezbedimo mogućnost da nastave time da se bave“, kaže Jelena , jedna od koordinatora u Svratištu.

„Bilo bi sjajno kada bi uz pomoć drugih organizacija ili pojedinaca mladi imali priliku da negde volontiraju kao fotoreporteri na primer ili možda uz neki simboličan honorar učili dalje ovaj zanat i usavršavali se“.