Iako potiče iz siromašne porodice, sa neobrazovanim i nepismenim roditeljima, on je uspeo da završi i osnovnu i srednju školu, kao jedan od najboljih đaka svoje generacije.

Tokom srednjoškolskih dana bio je član Istraživačke stanice Petnica, kod Valjeva, gde je nemalo puta držao i predavanja mlađim petničarima, a danas se, kao student, sprema za veliko međunarodno takmičenje iz hemije u Bugarskoj, sa naučnim radom iz organske hemije.

Iako je svestan da je redak primer, koji je uprkos siromaštvu i okolini u kojoj je odrastao uspeo da završi ne samo osnovno školovanje, već i da bude uspešan student i ima mogućnosti da planira svoju budućnost, Mirko ne smatra da je zbog toga poseban.

"Većina ljudi koji odrastaju tako kako sam ja odrastao ne završavaju mahom ni osnovnu školu, a o upisivanju fakulteta nema ni govora. Ipak, ne mogu reći da sam nešto posebno srećan zbog toga, zato što ne vidim neki poseban razlog. Kao da je to ogroman uspeh biti student? Mislim da to može bilo ko od nas, bitno je samo da čovek ima volje", objašnjava Mirko.

Zahvaljujući organizacijama i institucijama koje su prepoznale Mirkovu istrajnost, on uspeva normalno da živi i studira. Fakultet je upisao kao budžetski student, a trenutno prima oko 50 evra državne stipendije mesečno, koja vrlo često kasni i po tri meseca. Pomoć mu pruža i Kancelarija za inkluziju Roma koja mu pokriva troškove boravka u studentskom domu i hranu u menzi.

Posle završenog fakulteta očekuje da će imati svetliju budućnost, nego predhodne generacije u njegovoj porodici, ali se ne nada visokim platama i lagodnom životu, jer je obrazovanje, pre svega, njegov lični uspeh koji mu niko ne može oduzeti.

"Posle završenog fakulteta ne očekujem ništa posebno. Jednostavno da živim normalno i da se bavim hemijom. Sumnjam da ovde postoji mogućnost zapošljavanja, ne samo za mene nego uopšte bilo koga, ali se nadam da će se, dok ja završim studije, ipak nešto promeniti", zaključuje Mirko.