Od oko sedamdesetak romskih nevladinih organizacija koliko ih ima u BiH, većina se može svrstati u okvir porodičnog biznisa, dok je tek nekoliko svoju ulogu shvatilo ozbiljno. Nažalost, romske NVO još uvijek predstavljaju okosnicu promjena koje se mogu vidjedeti u bosanskohercegovačkom društvu. Država se još uvek oslanja i očekuje da romske NVO rade njihov posao. Možda se čini da država nešto poduzima, ali svaki njen korak se zasniva na strategijama koje naprave romske NVO.

Udruženje Roma “Otaharin” iz Bijeljine, veći deo svojih aktivnosti usmjerilo je ka poboljšanju obrazovanja romske djece. Oni su obrazovanje prepoznali kao jedini izlaz iz teške situacije u kojoj se Romi nalaze.

Izvršni direktor ove NVO Dragan Joković, kaže da postoji određena doza pasivnosti samih institucija za rješavanje problema. Ova NVO postoji deset godina i nakon toliko vremena, škole se i dalje oslanjaju na programe koja prave romska udruženja, dok one same nemaju neku posebno razvijenu strategiju za uključenje Roma u sistem obrazovanja.

Romska djeca su u mnogome diskriminisana. Pre svega se misli na jezik i na nejednak pristup predškolskom obrazovanju. Taj problem se rješava kroz projekte ljetnjih škola, ali to i dalje nije institucionalno rešenje.

Ako se napravi poređenje od trenutka kada je “Otaharin” počeo da radi kada je bilo svega desetoro upisane djece i ovu kada je u školoske klupe sjelo 142 romska učenika, reći ćemo da je postignut ogroman uspjeh.

Međutim, ako dublje zavirimo u problem, shvatićemo da i dalje postoji problem kvaliteta znanja, samog odnosa nastavnika prema toj djeci i vrednovanja obrazovanja od strane roditelja.

Zaključak je da sem volje da riješi probleme Roma, još uvek ne postoji ništa konkretno. Postoji Akcioni plan za obrazovanje, koji je nedavno revidiran, ali on se ponovo temelji na učešću romskih NVO. Dakle nije ideja da se romske organizacije u potpunosti isključe iz procesa inkluzije Roma, naprotiv. Ideja je da država napokon preuzme vodeću ulogu, a da NVO bude te koje će pomagati i raditi neke prateće stvari.

Za sada je situacija obrnuta. U međuvremenu, sami Romi bi mogli da okrenu neki novi list. Da izađu iz hermetički zatvorene samodiskriminacije i skupe hrabrost da kažu: Ja sam Rom ali mogu da pokušam...